СПОРТСКО ДРУШТВО ЖЕЛЕЗНИЧАР
НАШИХ ШЕЗДЕСЕТ ГОДИНА
Пре шест деценија тачније 4.јуна 1945. rодине група железничара и спортских ентузијаста, уэ пуну
подршку синдиката саобраћаја и веза на челу са Тодором Вујасиновићем,оснива Фискултурно друштво Железничар из Бeorpaдa. 3а првог председника иэабран је народни херој Јоже Борнштар, помоћник министра саобраћаја Демократске Федеративне Југославије. На дан оснвања одмах је почело са радом 6 клубова и то: Клуб спортских риболоваца,који је основан 1922. године и Фудбалски клуб, који је почео са радом 1924. године. Уз ова два клуба чланови централног Друштва били су Стонотениски клуб, који је основао Анатвл Груђински, радник Железничке станице Београд, Пливачки клуб,
који је основао поэнати предратни пливачки радник Гајо Булат, Шаховски клуб, кога је основала група радника из Главне дирекције ЈЖ и Желеэничке станице Београд а најагилнији је био Власта Јовановић, директор Железничког школског центра. Најмасовнији је био Гимнастички кпу6, који је одмах по оснивању имао преко 300 чланова. У прво време (све до 1946. године) клубови су имали назив секције. Тек крајем 1949. године добијају назив који и данас носе. Истог јуна месеца на иницијативу синдикалних радника основан је Одбојкашки клуб, а эатим и Атлетски клуб, а главни покретач био је Никола Клеут, који је пре рата био рекордер Југославије у бацању диска. Прадратни боксер и радник Ложнонице Лазар Џепина, уз помоћ желеэничара Миодрага Милентијевиhа, основао је Боксерски клуб. Те 1945. године, када није било скоро никаквих услова за рад како централног Друштва тако ни клубова, први задаци Управе и спортиста било јe обезбеђивање друштвених просторија н најнужнијих спортских објеката за развој Физичке културе и спорта међу железничарима. Великим разумевањем тадашњнх железничких радника и установа Београдског железничког чвора обезбеђене су друштвене просторије У Савској 23 (сада је ту железнички дом здравља). Одмах затим присутило се изградњи Стадиона за мале спортове у Савској 21 (где се и сада налази), као и фудбалског терена на простору код шест топола на сави на месту данашњег Сајма. На истом месту
почела је и изградња железничког купатила и пливачког базена. Сви ови објекти, у стилу времена у којем се живело, грађени су добровољним
радом железничара чвора Београд. Идуће 1946. године Влахо Антуновић оснива Планинарску секцију, а железнички службеници Балдо СветличиЋ и Алојэ Рован оснивају Смучарску секцију. На иницијативу виших форума 9. децембра 1946. године одржана је заједничка скупштина Фискултурник друштава Железничар и Бродарац , који су се фузионисали у Фискултурно друштво СИГНАЛ. Почетком 1947. године Миoдраг Несторовић,спужбеник Железничке станице 3емун основао је Куглашки клуб. Група омладинаца железничара и заљубљеника у рукомет, који су се вратили са радне акције оснивају Рукометни клу6, како мушку тако и женску екипу. На свечани начин 16, јула 1945. године. уз присуство великог броја железничара, на Сави код Шест топола отворен је новосаграђени пливачки стадион и друштвено купатило. Тек тада се пливачки клуб омасовио и резвио свој рад у три подсекције: Пливачка, Barepпoлo и Скокови у воду. Не зна се тачно на чију иницијативу 14. децембра 1947. године Друштво опет мења име и сада се зове ТОРПЕДО. Под овим именом наступали су само 15 дана.Виши форуми нису се сложили са именом Торпедо и на скупштини 29. децембра 1947. гадине друштво узима своје старо име ЖЕЛЕ3НИЧАР Крајем 1948. године Друштво добија данашњи назив СПОРТСКО ДРУШТВО ЖЕЛЕЗНИЧАР ИЗ БЕОГРАДА.
подршку синдиката саобраћаја и веза на челу са Тодором Вујасиновићем,оснива Фискултурно друштво Железничар из Бeorpaдa. 3а првог председника иэабран је народни херој Јоже Борнштар, помоћник министра саобраћаја Демократске Федеративне Југославије. На дан оснвања одмах је почело са радом 6 клубова и то: Клуб спортских риболоваца,који је основан 1922. године и Фудбалски клуб, који је почео са радом 1924. године. Уз ова два клуба чланови централног Друштва били су Стонотениски клуб, који је основао Анатвл Груђински, радник Железничке станице Београд, Пливачки клуб,
који је основао поэнати предратни пливачки радник Гајо Булат, Шаховски клуб, кога је основала група радника из Главне дирекције ЈЖ и Желеэничке станице Београд а најагилнији је био Власта Јовановић, директор Железничког школског центра. Најмасовнији је био Гимнастички кпу6, који је одмах по оснивању имао преко 300 чланова. У прво време (све до 1946. године) клубови су имали назив секције. Тек крајем 1949. године добијају назив који и данас носе. Истог јуна месеца на иницијативу синдикалних радника основан је Одбојкашки клуб, а эатим и Атлетски клуб, а главни покретач био је Никола Клеут, који је пре рата био рекордер Југославије у бацању диска. Прадратни боксер и радник Ложнонице Лазар Џепина, уз помоћ желеэничара Миодрага Милентијевиhа, основао је Боксерски клуб. Те 1945. године, када није било скоро никаквих услова за рад како централног Друштва тако ни клубова, први задаци Управе и спортиста било јe обезбеђивање друштвених просторија н најнужнијих спортских објеката за развој Физичке културе и спорта међу железничарима. Великим разумевањем тадашњнх железничких радника и установа Београдског железничког чвора обезбеђене су друштвене просторије У Савској 23 (сада је ту железнички дом здравља). Одмах затим присутило се изградњи Стадиона за мале спортове у Савској 21 (где се и сада налази), као и фудбалског терена на простору код шест топола на сави на месту данашњег Сајма. На истом месту
почела је и изградња железничког купатила и пливачког базена. Сви ови објекти, у стилу времена у којем се живело, грађени су добровољним радом железничара чвора Београд. Идуће 1946. године Влахо Антуновић оснива Планинарску секцију, а железнички службеници Балдо СветличиЋ и Алојэ Рован оснивају Смучарску секцију. На иницијативу виших форума 9. децембра 1946. године одржана је заједничка скупштина Фискултурник друштава Железничар и Бродарац , који су се фузионисали у Фискултурно друштво СИГНАЛ. Почетком 1947. године Миoдраг Несторовић,спужбеник Железничке станице 3емун основао је Куглашки клуб. Група омладинаца железничара и заљубљеника у рукомет, који су се вратили са радне акције оснивају Рукометни клу6, како мушку тако и женску екипу. На свечани начин 16, јула 1945. године. уз присуство великог броја железничара, на Сави код Шест топола отворен је новосаграђени пливачки стадион и друштвено купатило. Тек тада се пливачки клуб омасовио и резвио свој рад у три подсекције: Пливачка, Barepпoлo и Скокови у воду. Не зна се тачно на чију иницијативу 14. децембра 1947. године Друштво опет мења име и сада се зове ТОРПЕДО. Под овим именом наступали су само 15 дана.Виши форуми нису се сложили са именом Торпедо и на скупштини 29. децембра 1947. гадине друштво узима своје старо име ЖЕЛЕ3НИЧАР Крајем 1948. године Друштво добија данашњи назив СПОРТСКО ДРУШТВО ЖЕЛЕЗНИЧАР ИЗ БЕОГРАДА.